Svetski dan deteta je godišnji međunarodni događaj koji se slavi 20. novembra.
Dečija prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta, usvojenom od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1989. godine. Ipak, i pre ovog formalnog dokumenta, jedan neverovatan čovek je branio prava dece, i osmislio ono što predstavlja suštinu Konvencije, usred vihora Drugog svetskog rata. Reč je o Janušu Korčaku, poljskom pedijatru i pedagogu, koji je strah i patnju deteta upoznao iz sopstvenog iskustva. Ceo svoj život posvetio je pomaganju deci i radu u sirotištu u zloglasnom Varšavskom getu, štiteći decu do poslednjeg dana. Početkom Drugog svetskog rata sirotište je preseljeno u zloglasni Varšavski geto. Međutim, i u takvim uslovima, Korčak je nastavio sa svojim metodama vaspitavanja i ohrabrivanja dece za život u slobodi. Dok je sirotište premeštano, govorio im je: “Ići ćete na selo, to je razlog za radovanje.“
Januš Korčak je tri puta odbio mogućnost da spasi svoj život odlaskom iz varšavskog geta. Ostao je uz “svoju“ decu do samog kraja. Zajedno sa njima, 5. avgusta 1942. odveden je u logor Treblinka, i o njemu se više ništa nije čulo. U vozu za Treblinku, doktora je, kao dečijeg pisca prepoznao jedan SS oficir i ponudio mu da napusti vagon i ode kao slobodan čovek. Korčak ga je upitao: “Da li i deca mogu da napuste vagon?.“ Kada mu je oficir odgovorio da ne mogu,on je rekao:“Onda ne mogu ni ja. Nisu svi ljudi nitkovi“. Mnoge škole, sirotišta, trgovi i ulice nose ime dobrog doktora koji je rekao: “Kada se jedno dete smeje, smeje se ceo svet“…
Sva deca imaju sva prava iz ove Konvencije, bez obzira na to ko su, gde žive, šta im roditelji rade, da li su siromašni ili bogati, kojim jezikom govore, kojoj religiji ili kulturi pripadaju, da li imaju neku smetnju u razvoju ili invaliditet.
Osnovni principi Konvencije su:
pravo na život, opstanak i razvoj;
najbolji interes deteta;
pravo na participaciju;
pravo na nediskriminaciju.
Dosta toga se čini na unapređenju položaja dece, ali dalek je put do ostvarivanja temeljnih prava deteta, posebno dece iz osetljivih i diskriminisanih grupa koja žive u siromaštvu, isključena su iz obrazovnog sistema i društva. Sprečavanje nasilja nad decom i diskriminacije, obezbeđivanje ravnopravnih uslova za život, zdravstvenu zaštitu, socijalno blagostanje, dostupno kvalitetno obrazovanje, dodatnu podršku, igru i druženje zadatak su svakog od nas, a ne samo roditelja i zaposlenih u institucijama.
Izvor: DokTok
Skorašnji komentari