Edukativni članak deo je kampanje Eko pokreni se koju sprovodi Domovik, a podržava organizacija Save the Children.
Energija predstavlja pojam koji se svakodnevno koristi, koji je postao ustaljen i označava određenu materiju koja nešto pokreće, daje mu funkciju. No, valjalo bi, kada govorimo o energiji, da krenemo od samog pojma, etimologije, prvih upotreba, te onda nastaviti sa današnjim poimanjem. Upravo na taj način uvidećemo značaj energije, ali i razliku u tumačenju sa razvojem tehnologije koja je uticala na društvene navike, i uopšte svakodnevni život.
Sam pojam energija potiče od grčke reči (ένέργεια), i u početku je označavala pojam „živahan“. Tačni podaci o upotrebi samog pojma nisu relevantni, ali prvi pisani izvori gde se pojam „energija“ upotrebljava nailazimo kod Aristotela, još u IV veku p.n.e. Ipak, moderno shvatanje ovog pojma nalazimo prvi put kod engleskog fizičara, lekara i astronoma Tomasa Janga, početkom XIX veka, kada je dotadašnji pojam „vis viva“ što u bukvalnom prevodu znači živa, sila zamenio pojmom energija.
Sam pojam ne bi označavao ništa bez jasnog njegovog definisanja. Dakle, prema fizičarima energija je svojstvo koje mora biti preneto na objekat da bi izvršio rad, ili da bi se zagrejao. U tom smislu valjalo bi razmotriti i izvore te energije. U zavisnosti od toga da li se pojavljuju u prirodi, danas poznajemo primarne i sekundarne izvore energije. Primarni izvori energije uključuju obnovljive i neobnovljive izvorne energije i oni se nalaze u prirodi, ali, samo se neki od njih mogu koristiti u prirodnom obliku. No, pored obnovljivih izvora energije koji uključuju solarnu energiju, energiju vetra, geotermalnu energiju, energiju talasa i hidroenergiju, i neobnovljivih izvora energije koji uključuju ugalj, naftu, zemni gas, nuklearno gorivo i td. Postoje i alternativni izvori energije o kojima se malo govori, a koji uključuju biomasu, geotermalnu energiju, energiju talasa, energiju plime i oseke i td. Upravo se u savremenom društvu i u naučnoj javnosti potenciraju ovi obnovljivi i alternativni izvori energije, zbog čuvanja planete, odnosno mnogo manje štetnosti i emisije štetnih materija.
U nastavku ovok teksta, pokušaćemo da upravo kroz izvore energije uvidimo značaj obnovljivih izvora energije. Krenućemo sa energijom plime i oseke. Energija plime i oseke nastaje naletom okeanskih voda tokom porasta i pada plime i oseke. Ovakav vid energije je obnovljiv. Tokom 20. veka, inženjeri su razvili načine da koriste kretanje plime i oseke za proizvodnju električne energije u područjima gde postoji značajan raspon plime i oseke. Sve metode koriste posebne generatore za pretvaranje energije plime i oseke u električnu energiju. Količina proizvedene energije do sada je bila mala. U svetu postoji vrlo malo plime i plimske elektrane komercijalne veličine. Prvi se nalazio u La Ranceu u Francuskoj. Najveći objekat je plimska elektrana na jezeru Sihva u Južnoj Koreji. Sjedinjene Američke Države, na primer, nemaju plimne biljke i imaju samo nekoliko lokacija na kojima bi se energija plime i oseke mogla proizvesti po razumnoj ceni. Ali zato Kina, Francuska, Engleska, Kanada i Rusija imaju mnogo više potencijala za korišćenje ove vrste energije.
Hidroenergija, energija koja potiče od snage vode, možda i najzastupljeniji vid obnovljive energije predstavlja konvencionalan obnovljivi izvor energije, koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke, a već duže od sto godina i električne energije. U ranom 21. veku, hidroenergija je najrasprostranjeniji oblik obnovljive energije. Iako podaci ukazuju na to je iskorišćeno negde oko jedne četvrtine hidroenergetskog potencijala planete, 2019. činila je više od 18% ukupne svetske proizvodnje kapaciteta električne energije. Nasuprot tome neobnovljivi vid energije koji može parirati hidroenergiji jeste nuklearna energija. Pomoću nuklearne energije proizvodi se 6,3% svetske energije te 15% svetske struje. Ovakva energija u kontrolisanim uslovima ne predstavlja veliku opasnost, no ukoliko se i najmanji propust desi, a svedoci smo nuklearnih katastrofa, onda proizvodnja ove energije može biti veoma pogubna za čitav biljni i životinjski svet, a pogotovo za čoveka.
Geotermalna energija ima tendenciju da se koristi sve češće. Ova, sa idejom potpuno ekološkog načina korišćenja energije pokazuje odličnu primenu u određenim društvima. Zanimljivo je da u Rejkjaviku na Islandu postoji najveći sistem grejanja zasnovan na geotermalnoj energiji. Gotovo svi stambeni i poslovni objekti u ovom gradu priključeni su na ovaj sistem.
U vezi kinetičke energije. To je energija koju telo poseduje usled svog kretanja. Predstavlja konvencionalan obnovljivi izvor energije, koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke i električne energije. Ova, najčešće korišćena energija vetra ima sve veću primenu kroz vetroparkove, i predstavlja energiju koja nije zagađivač. Zanimljivo je da je prva vetrenjača u Srbiji sagrađena još davne 1820. godine. Ipak, dosta manje korišćen kinetički izvor energije od energije vetra je energija talasa. Ovaj vid energije može se koristiti za dobijanje struje i sve se više ulažu napori u iskorišćavanje ovog obnovljivog izvora energije. Teorijski, talasi mogu dati veliku količinu energije, jer je energija talasa srazmerna kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku između dve amplitude.
Energija zračenja Sunca predstavlja zasigurno jedan od najpoznatijih i, na sreću, sve češće upotrebljavanih obnovljivih izvora energije. Korišćenje ovakve energije radi se pomoću solarnih ploča. Sunce zagreva solarne ploče, na koje se nalazi negativno i pozitivno nabijeni sloj koji obrazuje strujni krug, pri čemu nastaje električna energija. Sve veći broj kompanija, zbog ekološke svesti, okreće se korišćenju solarnih ploča. Pored ekološke svesti, dugoročno, okretanje na ovakve izvore energije u mnogome može uštedeti i novac.
Sve veća potreba za energijom, usled porasta populacije i brzim razvojem industrije, ali sa idejom da je ekologija danas megatrend, nameću potrebu za otkrivanjem nekih novih izvora energije. Profesor hemije na Univerzitetu države Arkanzas, Džejmi Hestekin, kaže da je moguće da alge jednoga dana postanu izvor energije.
Ovakav vid potrage za novim, obnovljivim vidovima energije, ali i sve većoj tendenciji korišćenja postojećih obnovljivih izvora energije, ukazuju na alarmantno stanje u ekološkom smislu u kome se trenutno planeta Zemlja nalazi. No, činjenica je da je potreban početni kapital da bi se uspotavila postrojenja za obnovljive izvore energije, te da države u tranziciji nemaju tu tendenciju, sem u nekim izdvojenim, zanemarljivim slučajevima.
Danas u Srbiji ne postoje podsticaji namenjeni podršci proizvodnje električne energije za male hidrocentrale (što često podstiče još veću ekološku katastrofu) ili centrale na energiju vetra, sunca, biomase ili geotermalnu energiju. Ipak, u te izdvojene slučajeve dobre prakse mogu se izdvojiti banje u Srbiji poput Banja Junaković; Banja Vrdnik; Banja Rusanda; Banja Kanjiža. Ove banje koriste upravo geotermalne izvore energije te ih koriste kao prirodni potencijal, ali i izvor zagrevanja.
Na teritoriji Kosova svetli primer korišćenja obnovljivih izvora energije je opština Kamenica, koja ima vetro-park na obližnjoj planini Kitka, sa 9 vetrenjača. Postavljene vetrenjače modela GE Energy 3.6-137, proizvode po komadu 3.600 kW struje po jednoj rotaciji, što čini 32.400 kW ceo vetro park. Ukoliko uzmemo istraživanja da domaćinstvo u EU prosečno troši 303 kW na mesečnom nivou, to bi značilo da bi jednim obrtanjem vetro parka u Kamenici bilo obezbeđeno električne energije za skoro 107 domaćinstva čitavog meseca.
Upravo na ovim konkretnim primerima vidimo snagu i značaj, ali i ekološku korist obnovljivih izvora energije. Potenciranjem ovog vida izvora energije moglo bi se doći do toga da on postane dominantan, te povećanjem njegovog korišćenja emisija štetnih materija u mnogome bi se smanjila.
Skorašnji komentari