Sara Jekić, dvadesetšestogodišnja pesnikinja i asistent na katedri za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, svoj talenat za pisanje je prvo ispoljavala kroz pisanje kratkih priča, a onda se pred kraj srednje škole oprobala u pisanju poezije čime je i nastavila da se bavi.
“Oduvek sam volela da čitam i pišem, za svoju dušu, razume se, iako su to uglavnom bile kratke priče. Zatim se nenadano javlja ljubav ka poeziji i pri kraju srednje škole oprobavam se u tome. Tada nastaje, uslovno rečeno, moja prva pesma, koja je više pokušaj, ali od nečeg se mora početi”, objašnjava Sara.
Njena najveća podrška su njeni roditelji koji su i objavili njenu prvu zbirku “Samo se očima iskreno voli” 2015. godine.
“Oduvek i u svemu, podrška mojih roditelja je bila presudna. Oni su bili moja prva mala verna publika pred kojom sam stidljivo kazivala početne stihove”, kaže ona i dodaje da joj je osim roditelja značila i podrška bibliotekara srednje škole Ljube Nikolića sa kojim je vodila razgovore o književnosti i od kojeg je dobila mnogo korisnih saveta.
Ističe i podršku profesora i kolega, kao i objavljivanje radova u studentskom časopisu “Dr Filstud” tokom perioda studiranja.
“Tokom studija – moji profesori, kolege, a istakla bih i objavljivanje radova u studentskom časopisu Filozofskog fakulteta „Dr Filstud“ koji pomaže svim studentima, ne samo prištinskog univerziteta nego i šire, u afirmaciji i otkrivanju stvaralačkog potencijala, te je tako pomogao i meni.”
Motivi koji preovladavaju u njenoj poeziji jesu ljubavni, a ima i rodoljubivih, socijalnih i refleksivnih.
“Najviše je pesama sa ljubavnim motivima, ali ima i rodoljubivih, socijalnih, refleksivnih, a kako se sa godinama trudim da načinim mali otklon od ljubavne tematike, sve više me zaokuplja i posao kojim se bavim, a to je srednjovekovna književnost, te otud u poslednje vreme akcenat ka duhovnom, hrišćanskom, religioznom…”
Sara je do sada objavila tri zbirke pesama, “Samo se očima iskreno voli” i “Plava odaja na tavanu” u izdanju Presinga i zbirku “Krugovi” koju je objavilo Književno društvo Kosova i Metohije. U pripremi je i četvrti rukopis čiji je naslov za sada “Tamnica”.
“U planu je objavljivanje rukopisa u pripremi čiji sam radni naslov već pomenula, ali ne žurim sa time ovaj put, jer ako su pesme testo, ono treba biti dobro umešeno, zatim ostavljeno da odstoji, ponovo premešeno, kako bi od njega ispala valjana “hrana” za dušu i srca”, iskrena je ona.
Od pesničkih uzora izdvaja Miroslava Miku Antića, Vaska Popu, Branka Miljkovića i Miloša Crnjanskog.
Na pitanje šta je inspiriše odgovara da su to “trenuci, putovanja, atmosfera, segmenti nedosanjanih snova, ljudi, prolaznici, druge pesme i knjige”. Prema njenom mišljenju inspiracija pronalazi nas a ne obrnuto.
“Pisanje je moj način da svetu saopštim jednu vrstu poetske istine, intimne poruke dobro prerušene u zagonetku, čije rešenje će, nadam se, odgonetnuti ili naslutiti pažljivi čitalac, željan da u njoj prepozna sebe, svoje snove i čitav spektar osećanja, i time zauzvrat mojoj poeziji možda podariti univerzalnost, za kojom svako od nas stidljivo čezne”, poručuje ova mlada pesnikinja.
Skorašnji komentari