To read the story in English click HERE.
Izazovi mladih u doba pandemije Covid-19 bila je tema nedavnog literarnog konkursa koji je raspisala organizacija Domovik. Donosimo vam priče pristigle u okviru konkursa. Danas čitajte priču „Kula od karata“, autorke Anđele.
Kula od karata
Stigao je mart, proleće i sunce. Bila sam na završnoj godini srednje škole u velikom gradu. Preda mnom je bila maturska proslava, spremljena haljina i školska ekskurzija. O, kako je život lep… hiljade planova, radosti i iščekivanja. Sve jasno i iskričavo kao na dlanu, samo čeka da ga zgrabim i živim. Godina 2020. je toliko obećavala…
A onda se sve urušilo kao kula od karata. Moja želja da školovanje nastavim u glavnom gradu, punom mogućnosti i perspektive, odjednom je zaustavljena. Vratila sam se u svoje malo mesto i bila zatrpana onlajn nastavom, novinama, uputstvima i očekivanjima profesora, koji su i sami bili dezorijentisani, uplašeni i nedovoljno obučeni. Na testu se našlo svo moje znanje, veštine i dosadašnji uspesi. Ne mogavši da se otrgnem osećaju da sam prepuštena sama sebi, gubila sam veru da ću u ovakvim uslovima uspeti uspešno da završim školsku godinu i upišem željeni fakultet. Izgubili smo neposrednu nastavu, živu reč, pomoć, smernice i pripremu za završne ispite. Mogućnost da ostvarim svoj san i upišem Fakultet dramskih umetnosti, topila se. U mom malom mestu nije bilo škole ni učitelja glume, pa su moje pripreme za prijemni ispit prekinute.
Osećala sam se kao da mi je neko izbio vazduh iz pluća. Navirale su mi suze nemoći i besa, naizmenično. Sve je stalo, bilo blokirano i zamrznuto. U neverici sam posmatrala kako se svet zaustavlja. I zaista, sve nas je opsedala neminovnost saznanja da smo nemoćni, nejaki i da je planeta posustala.
Oduzeta mi je mogućnost da se lično pozdravim i oprostim od prijatelja, profesora i škole. Školska godina se završila i ispratili smo je preko aplikacija na internetu. Bili smo na vezi, čuli se i videli, bili tako blizu, a tako daleko. Кarantin je trajao predugo. Sa svojim ukućanima sam u malom stanu prošla sve faze – od nervoze do očaja. Zamišljala sam svoje društvo, sebe sa svojim vršnjacima na plaži i na zabavama sa glasnom muzikom. Zamišljala jedne plave oči koje su ostale u dalekom gradu, slatku ljubav grubo prekinutu i oduzetu mi; zamišljala sam normalan svet.
Oko nas je kružila bolest, opaka i neizvesna. Širila je strah i paniku. A onda je došao i taj dan: smrt se prikrala i odnela jedan mlad život. Izgubili smo rođaka. Strahota je poprimila jednu novu dimenziju. Bili smo u grču i kao otupeli. Baka je ostala bez posla, a nije rekla ni reč. Mama nije spominjala da je u kući sve manje namirnica. Deda je zatvorio svoju malu radionicu i nije se žalio. Ćutali smo svoj nemir, očaj i stah. Štitili jedni druge od sebe samih i teskobe. Život i sigurnost su nam klizili kao pesak kroz prste. Sa nevericom smo slušali vesti i loše prognoze. Кako sačuvati zdravlje i mir? TV je postao prozor u svet, a sa njega je silazilo mnogo dezinformacija i nejasnih instrukcija. Društvene mreže su mi olakšavale dane, ili nisu?, više ne znam. Možda su još više pojačavale osećaj usamljenosti i izolacije.
„Socijalna distanca“ je postala potreba, a maske na licu su se podrazumevale. Nismo više bili između četiri zida, ali ništa nije bilo kao ranije. Neko je zavrteo rulet i on se i dalje okretao. Neizvesnot je i dalje bila tu. Ali smo se bar mogli prošetati po parku.
I onda sam ga videla. Retko lepo, divlje cveće izraslo je kroz pukotinu betonske staze. Shvatila sam, podigla oči ka nebu i nasmejala se. Nalet snage, energije i radosti prožeo me je. Život će ipak pobediti. Priroda se ne predaje. Sada treba biti borac, treba biti jak i optimista. Ne predati se i ne odustajati. Iskušenja i teškoće pretvoriti u izazov. Pobedimo i dignimo se. Bili smo disciplinovani, a sada budimo i hrabri. Život nas čeka, želje i obaveze su i dalje pred nama. Dajmo jedni drugima snage. Poklekle podignimo i povucimo za sobom u trku za Sutra. Ovoga puta jači i samosvesniji, sa spoznajom o prolaznosti, istinskim vrednostima, pravim prijateljstvima i porodičnim uporištima koja nam šire krila i štite ih od vetra. Pametnije koristimo i cenimo sve što nam je dato. Više pružajmo i nesebično se dajmo. Nauka nam je pomogla da pobedimo epidemiju, mi jedni drugima pomozimo da upoznamo sebe i napravimo listu prioriteta. Zaslužimo i vratimo što nam pripada.
Vratimo sebi budućnost.
