Tamara Tomanović, tridesetjednogodišnja glumica Narodnog pozorišta Priština, rođena i odrasla u Kosovskoj Mitrovici, u razgovoru za Leaderonline otkriva nam kako se snalazi u pozorišnom svetu, koje su joj uloge najdraže i šta radi kada se “zavesa spusti”.
Tokom detinjstva i srednje škole bavila se plesom i folklorom, ali joj to nije bilo dovoljno, te je odlučila da se oproba u glumi. Svoje prve glumačke korake pamti kao lepo iskustvo. Iako nesigurna i još uvek neiskusna, prvu ulogu je dobila na drugoj godini studija glume i time zakoračia u svet teatra.
“Prvu predstavu sam radila nakon završetka prve godine fakulteta. Nije to bila velika uloga, ali je meni značilo što ulazim u taj svet glume i što mogu posmatrati kako se pravi jedna predstava, kako glumci grade lik, kako sve to funkcioniše van akademije”, otkriva ona i dodaje da je potrebno mnogo rada i truda da bi se “ispekao” glumački zanat.
Kada je reč o pozorištu u kom je angažovana, kaže da je prištinsko pozorište posebno jer ima misiju da usreći sve ljude na prostoru Kosova i Metohije.
Posle mnogobrojnih uloga koje je odigrala i desetogodišnjeg glumačkog iskustva, teško joj je odabrati najdražu:
“Mnogo sam uloga odigrala i mnogo mi je dragih zaista, nekako nemam najdražu ili onu koja mi je manje draga. Više se vezujemo za sam proces rada, ako je proces kreativan, ako se ne mučimo mnogo, ako se razumemo sa rediteljem i autorskom ekipom, i ako je neka pozitivna atmosfera te predstave najviše volimo i s nestrpljenjem očekujemo. Obožavam lik Dunjaše, Marice, Bise itd.”
Pokušava, kaže, da zaboravi ono što joj teško padne u stvaranju jednog lika. “Moja prva profesionalna predstava nakon završene akademije je „Hotel Kosovo“ u režiji Nenada Todorovića. Zato mi je ona i omiljena. Nakon te predstave dobijam ponovo angažman u ovom pozorištu i shvatam da ću tu i ostati, da sa divnim ljudima i dragim kolegama stvaram umetnost i na najlepši mogući način radim svoj posao”, otkriva Tamara.
Privatni život od poslovnog uspeva da odvoji tako što se i jednom i drugom posvećuje posebno.
“Kada spremamo neku predstavu, tih mesec dana ili dva živimo to što radimo. Dobro je što pred premijeru imamo svakodnevne probe u Gračanici jer se nekako izolujemo od svega i posvetimo samo toj predstavi”, kaže ona i dodaje da se nakon premijera i repriza, vraća u “realnost” trudeći se da se isključi i odmori.
Slobodno vreme provodi tako što trenira i posvećuje se čitanju, a član je i književnog kluba.
“Članica sam Sanjinog književnog kluba i mogu vam reći da to više nije samo klub, mi smo porodica. Neverovatno je šta se sve desilo za ovih godinu i po dana koliko trajemo. Pored čitanja, obožavam da treniram. Svima savetujem da se bave nekom fizičkom aktivnošću, oslobađajuće je i najlepši mi je onaj osećaj nakon treninga. Dosta se družim, okružena sam divnim ljudima, kvalitetnim knjigama i radujem se svakom novom danu”, ističe ona.
Trenutno se priprema za otvaranje sezone Narodnog pozorišta idućeg meseca. Očekuje se izvođenje predstave “Sumljivo lice” u Kumanovu, zatim u Gračanici i Štrpcu, a krajem oktobra i u Beogradu. Takođe, otkriva da je uzbuđena zbog predstojećih proba koje je očekuju u sklopu nove predstave „Lizistrata“, u režiji Bobana Skerlića.
Za nju je pozorišna scena istina, a svako novo igranje je avantura, podvlači Tamara:
“Uživam u stvaranju lika i kasnije u njegovom životu. Obožavam taj trenutak kada prvi put kročim na scenu, to uzbuđenje koje osećam do početka predstave i kasnije kraj, kada osetimo svu ljubav publike. Svaka predstava je neka vrsta praznika za nas glumce i uvek je lepo to druženje i zajedništvo koje se stvori tokom procesa.”
Mladi ljudi u Mitrovici, po njenim rečima, imaju mogućnost da se bave umetnošću i sportom i da nadograđuju svoje znanje.
“Ono što me raduje u poslednih par godina je to što se dosta ulaže u kulturni i sportski život na Kosovu i Metohiji. Vidim da dosta mnogo mladih ljudi ostvaruje sjajne rezultate u svim sferama i to je za svaku pohvalu. Kosovska Mitrovica je uvek imala talentovanu omladinu a verujem da je tako i u ostalim sredinama.”
Mišljenja je da je to veoma važno za odrastanje mladih ljudi i njihovo usmeravanje dalje u životu.
Za kraj, poruka naše sagovornice mladim ljudima, a i mladim glumcima jeste da je talenat 1%, a da sve ostalo čini rad. Objašnjava da ovo nije teško ako gajimo ljubav prema onome što radimo.
“Ako nešto radimo sa puno ljubavi, verujemo u to što radimo, i trudimo se da budemo sve bolji u tome, da napredujemo, onda zaista ništa nije teško, i vredi. Trud se uvek isplati”, poručuje Tamara.
Skorašnji komentari