Mikroplastika se u neke proizvode dodaje namerno zbog svojih pozitivnih svojstava. Koristi u kozmetici, biotehnologiji, u proizvodnji hemikalija za pranje i čišćenje, ali i za izradu kapsula za lekove. Vest da je mikroplastika detektovana u krvi ljudi je bila očekivana s obzirom na činjenicu da je detektovana u prašini, hrani, voću, flaširanoj vodi, a posledično i u fecesu životinja i ljudi. Procenjeno je da prosečna osoba unese do 5 g mikroplastike nedeljno u svoj organizam od kojih jedan deo neprimetno prolazi kroz digestivni sistem i tako se izbacuje, dok se drugi akumulira u organima. U organizam deteta, mikroplastika dospeva prilikom žvakanja tekstilnih predmeta, lutki, plastičnih igračaka, bočica, pribora za hranjenje, zvečki i grizalica. Čak i dok dete puzi po ili oko tepiha koji sadrži mikroplastiku. Mikroplastika predstavlja opasnost za okruženje zbog slabe biorazgradljivosti. Sadržaj akumulirane mikroplastike se često ispituje kod školjki i drugih životinja koje žive u vodi, jer filtriraju vodu i zadržavaju mikroplastiku u sebi. Ovo čini da mikroplastika ne zagađuje samo životnu sredinu, već se kroz lanac ishrane prenosi i do ljudi, pa je tako procenjeno da populacija koja se pretežno hrani ribom i morskim plodovima preko hrane unese hiljade čestica mikroplastike dnevno. Međutim, smatra se da potencijalni efekti koje mikroplastika može imati na zdravlje ljudi ne zavise samo od količine mikroplastike unete u organizam, već i od veličine, oblika i tipa plastike koju unosimo u organizam.
Štetni efekti mikroplastike?
Razmatrani su efekti mikroplastike na pluća, jetru i imunski sistem kod ljudi, međutim tačan mehanizam toksičnih efekata koji mogu nastati nije u potpunosti razjašnjen. Kada dospe u organizam, samo čestice manje od 20 mikrometara mogu da prođu do organa, a one manje od 10 mikrometara mogu proći i kroz placentu, krvno-moždanu barijeru i nesmetano se kreću svuda po organizmu. Tako mikroplastika može izazvati upalne procese i prouzrokovati smrt ćelija. Pored toga, mikroplastika može sadržati hemikalije koje ometaju balans hormona i utiču na reproduktivno, metaboličko i neurološko zdravlje.
Mikroplastika kontaminira svaki aspekt naših života, te u cilju smanjenja izloženosti mikroplastici možemo svesno i savesno da postupamo sa materijalima koji je sadrže, da ih ne kupujemo, a ako ih posedujemo, da rukujemo njima na adekvatan način. Cilj aktivnosti trebalo bi da bude smanjenje izloženosti mikroplastici i posledično mogućih štetnih efekata.
Više o ovoj temi možete pročitati ovde.
Izvor: Ambalaža i pakovanje „ambipak“
Skorašnji komentari