Fotografija: UNICEF
Edukativni članak deo je kampanje Eko pokreni se koju sprovodi Domovik, a podržava organizacija Save the Children.
Klima se globalno menja, svako od nas to oseća i jasno doživljava svojim čulima. Putem medija, naučnih istraživanja, ali i pomenutim čulima, svedoci smo zagrejavanja planete Zemlje, to ubrzano grejanje utiče na nas, no utiče i na ceo eko sistem, na floru i faunu. Iz godine u godinu uviđamo podatke da se na nacionalnim nivoima, što sumativno čine i globalni podaci, dostižu rekordi u prosečnoj temperaturi. Dolazimo do zaključaka da imamo trend sa kontinuiranom progresijom temperature. Globalno zagrevanje sa sobom nosi i rekorde emitovanja ugljendioksida, što ujedno i čini razlog tendencije porasta temperature, odnosno prekomerna emisija gasova koja jača efekat staklene bašte. Kako se temperatura sve više povećava preti da se stvore određeni problemi koji mogu da u mnogome unište svet koji poznajemo, iz tog razloga potrebna je strategija za hitne akcije kako bi se klimatske promene ublažile. Takve akcije se sprovode globalno, ali je trend da i na lokalnom nivou bude ukazano na ovaj problem.
Od kako su naučnici počeli da nas upozoravaju da bi uslovi na Zemlji mogli drastično da se promene, već do kraja ovog veka, zbog spaljivanja fosilnih goriva, uveliko su krenule akcije u borbi od zagađivača. Neki su uvideli da je upravo problem politički, kod lidera sveta, pa je, sada već svetski poznata aktivistknja Greta Tunberg u tom smislu ukazala „Naša kuća se raspada, a naši lideri moraju početi da se ponašaju u skladu sa tim“.
Sva ova problematika postavlja iznova novo pitanje, ko je odgovoran za ove probleme koji nam se dešavaju? Na ovakvo pitanje nije lako dati jednostavan odgovor, no moramo krenuti od same ideje klimatskih promena, da kada mislimo na njih ne mislimo na prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja, već na promene koje su izazvane ljudskom aktivnošću. Iz tog razloga izvore ovih promena možemo tražiti od druge polovine 18. veka, odnosno od industrijske revolucije. Od tog perioda do danas prosečna površinska temperatura povećana je za 1,01°C. Već tada dolazi do povišenog korišćenja fosilnih goriva, a gotovo sav napredak naše civilizacije u poslednjih dve stotine godina napajan je energijom koju smo dobili iz fosilnih goriva, ali to nije prošlo bez cene, već se stvorio, često pominjani, efekat staklene bašte koji zagreva našu planetu.
Koje su to promene koje ovaj efekat može izazvati? U najkraćem, još po ideji Gaja Kalendera iz 1938. godine to su: Topljenja polarnih kapa i glečera; Porasta nivoa mora; Promene obrazaca padavina; Povećane učestalosti ekstremnih vremenskih događaja; Acidifikacije (povećanje kiselosti) okeana. Upravo ovi problemi su i danas aktuelni.
Uvidevši problem klimatskih promena, 127 država sveta potpisalo je Pariski sporazum, što predstavlja glavni okvir u borbi protiv klimatskih promena. Kao glavni cilј države su odredile zadržavanje povećanja globalne prosečne temperature znatno ispod 2 °C u odnosu na pre-industrijski period, što je veliki broj naučnika odredio kao granicu koju ne bi trebalo preći.
Najveći problem predstavljaju kompanije. Istraživanjem možemo doći do podataka da su svega 20 najvećih kompanija na svetu zaslužne za emitovanje 480 milijardi tona CO2 u atmosferi, što je 35% ukupnog CO2 u atmosferi. Kada bi tu listu produžili na 100 najvećih kompanija na svetu, došli bismo do podataka da one emituju preko 71% ukupnog CO2 u atmosferi. Svesni zagađenja, zaštita životne sredine postaje megatrend.
Različita istraživanja pokazuju da je saditi drveće najbolji odgovor na klimatske promene koji ljudi trenutno imaju na raspolaganju. Ove ideje pokrenule su pojedince, kompanije i udruženja da poprave globalnu sliku klimatskih promena.
Američki jutjuber Džimi Donaldson, poznatiji kao MrBeast, imao je ideju da sakupi 20.000.000 dolara i zasadi 20.000.000 stabala širom sveta. Projekat je počeo 2020. godine i traje 2 godine. Do sada je prikupljeno više od 23.270.000 dolara i zasađeno je više od 8.000.000 stabala. Precenjuje se da bi 20 miliona stabala absorbovalo oko 1,7 miliona tona CO2, a uklonilo oko 140 hiljada tona štetnih gasova iz atmosfere.
Jedna od većih akcija je i Indijski bum. Potpisivanjem Pariskog sporazuma o klimi, zvaničnici Indije su se obavezali da će povećati površine pod šumom za 95 miliona hektara do 2030. godine. Oko milion i po dobrovoljaca posadilo je više od 66 miliona stabala u rekordnih 12 sati 2017. godine.
Bum u Etiopiji je akcija kada je za jedan dan zasađeno preko 350 miliona stabala. Sadnja je deo nacionalne inicijative „zelena zaostavština“ koja je imala za cilj sadnju 4 milijarde stabala u Etiopiji u periodu između maja i oktobra 2019.
Šta rade najveće svetske kompanije da spase planetu?
Kako kompanije najviše utiču na klimatske promene, neke od najpoznatijih uključile su se da promene takvu sliku. Nike kompanija je pokrenula inicijativu „pomeranja na nulu“, koja je postavila za cilj smanjenje emisije ugljenika i njegov globalni lanac snabdevanja za 30% do 2030. godine.
Vozila kompanije TESLA su do sada sprečavala ulazak više od 3,6 miliona tona CO2 u atmosferu samo u SAD-u. Kao deo svog plana za povećanje globalnog kapaciteta baterija i pojeftinjenje električnih automobila, Tesla je u septembru 2020. godine najavio da svoj kapacitet baterije proširuje za 10% u svojoj Gigafabrici u Nevadi, a zgrada se u potpunosti napaja obnovljivom energijom.
Kompanija Misrosoft je predstavila plan da postane „negativna na ugljenik“ do 2030. godine, što znači da će iz atmosfere izvaditi više ugljenika nego što ga emituje. A do 2050. Microsoft planira da ukloni sav ugljenik iz okoline koji je ikada emitovao od 1975. Da bi to postigao, planirao je da njegove nove zgrade rade u potpunosti na obnovljive izvore.
H&M firma, izjavila je da će 2021. godine gotovo 70% njenih proizvoda biti napravljeno od recikliranih ili održivih materijala, dok je posvećena upotrebi 100% recikliranih ili održivih izvora materijala do 2030. U decembru 2020. godine najavljena je nova kolekcija dečije odeće koja koristi poliester napravljen od 71 tone otpada od plastičnih boca odnetih sa obala Indonezije.
Upravo ovakvim vidom globalnih akcija može se eventualno stvoriti ideja smanjenja efekata staklene bašte, te ublažiti posledice klimatskih promena. Svakako, i na nama je odgovornost podizanja svesti, jer druge kuće sem planete Zemlje nemamo, treba da je sačuvamo.
Save the Children International objavio je nedavno izveštaj na temu klimatskih promena i dečijih prava Born into the Climate Crisis. U izveštaj su uvrštena mišljenja dece iz čitavog sveta, uključujući i četrnaestogodišnju Vasiliju Vučinić iz Zubinog Potoka. Ceo izveštaj dostupan je na engleskom jeziku i možete ga pročitati OVDE.
Skorašnji komentari